Pasivne i aktivne jezičke veštine potrebno je kombinovati, kako bi se popeli jedan stepenik više na lestvici znanja engleskog jezika.
Generalno, četiri jezičke veštine (pisanje, čitanje, slušanje i govor) možemo kategorizovati u dve grupe, na osnovu rezultata koje proizvode.
Pre svega, postoje takozvane pasivne veštine. To su unutrašnje veštine, jer tok informacija dolazi unutra, ka osobi. Sa druge strane, postoje i aktivne, odnosno spoljašnje veštine, gde tok informacija ide od osobe.
Međutim, komunikacija je generalno dvosmerni tok informacija koji teče od pasivnog ka aktivnom. Prema tome, svakodnevno učenje engleskog jezika podrazumeva implementaciju i vežbanje sve četiri veštine i kombinaciju istih.
Vežbanje aktivnih jezičkih veština
Aktivne, produktivne jezičke veštine su govor i pisanje, jer se uz pomoć njih ’’proizvodi’’ jezik. Kako biste ih uspešno vežbali, potrebno je da ih vežbate uporedo sa receptivnim (pasivnim) veštinama slušanja i čitanja.
Recimo, učenici u osnovnim i srednim školama, pa i školama jezika, obično provedu određeno vreme vežbajući receptivne veštine, slušajući pesme ili čitajući poeziju. Zatim prelaze na vežbanje produktivnih veština, tako što pišu svoje pesme i recituju ih naglas, pred svojim drugarima.
Određene aktivnosti, kao što je čitanje literature ili rad na zajedničkim projektima i učestvovanje u diskusiji u okviru grupe nastoje da integrišu rad na receptivnim i produktivnim veštinama.
Vežbanje pasivnih jezičkih veština
Čitanje i slušanje podrazumevaju primanje informacija i zato se neretko nazivaju i receptivnim veštinama. Za razliku od njih, govor i pisanje uključuju kreiranje rečenica, fraza i izraza, te se smatraju aktivnim veštinama.
Pasivno učenje jezika, gde vi ’’primate’’ sadržaj, a neko drugi ga ’’priprema’’ znači da vaš mozak jednostavno ’’upija’’ date informacije. Ipak, u tome može ležati problem. Ako samo sedite i čekate da upijete ovu informaciju, koliko se od toga zapravo trajno zadržava u vašoj memoriji? Odgovor je – ne mnogo. Sigurni smo da ste barem jednom gledali film na engleskom jeziku i shvatili da vam ’’nedostaju’’ delovi jer se uopšte niste fokusirali na to što radite. Slično je sa slušanjem podcast-a dok perete sudove, gledanje video snimaka na Netflix-u ili drugom streaming sajtu.
Učenje pasivnih jezičkih veština nije dovoljno za ovladavanje stranim jezikom. Naprotiv, neophodno je vežbati pasivne i aktivne jezičke veštine. Jedino na ovaj način možete uspešno savladati svaku prepreku na putu ka usavršavanju znanja.
Kombinovanje pasivnih i aktivnih veština za bolje poznavane stranog jezika
Pojedina grupa autora navodi još jednu podelu jezičkih veština, odnosno navodi kako bi se one mogle kombinovati pri učenju jezika.
Tako imamo speaking smarts, odnosno kombinaciju pasivne veštine slušanja i aktivne veštine govora. Ove dve veštine obično bi se koristile u razgovoru. Stoga ne čudi ni njihov naziv – speaking smarts.
Sa druge strane imamo book smarts. Radi se kombinovanju pasivne veštine čitanja i aktivne veštine pisanja, koje najčešće korismo pri obavljanju određene vrste akademskog posla.
Osim ove dve, osnovne podele, postoje i druge moguće kombinacije pri učenju jezika.
Kombinovane veštine slušanja i pisanja obično se koristi kada je neophodno vođenje beleški na času/predavanju ili pri obavljanju zadataka, kao što je diktat.
Nešto ređe korišćena kombinacija jezičkih veština u akademskom svetu jeste kombinacija čitanja i govora, ali se itekako koristi u svakodnevnim situacijama. Naprimer, kada pročitate nešto interesantno u novinama, a zatim prenesete svojim najbližima koristeći se veštinom govora.
Kako biste stvorili širi opseg znanja engleskog ili bilo kog drugog stranog jezika, potrebno je da odlično vladate i ’’plivate’’ u svim jezičkim veštinama – bilo one pasivne ili aktivne.
U školi Tower možete vežbati sve ove veštine i unaprediti svoje znanje kako biste ostvarili brži akademski ili poslovni napredak.
Za više informacija o učenju engleskog i nemačkog jezika u školi jezika Tower, u svakom trenutku stojimo vam na raspolaganju.
