Greške tokom konverzacije na engleskom ne treba uvek ispravljati, a otkrićemo i zašto.
Svi znamo da oni koji uče konverzacijski engleski često prave greške. I to je sasvim očekivano.
Koliko god da nastavnik da jasna objašnjenja, koliko god primera da ponudi i koliko god da se vežba sa učenicima – to se i dalje dešava. Greške u govornom engleskom jeziku su prirodne i neizbežne.
Skloni smo da na greške gledamo negativno, ali to može biti samo pokazatelj da se učenje odvija i da učenici pokušavaju da naprave prostor za novu informaciju tokom govora.
Zadataka nastavnika jezika je da pomogne svojim učenicima da prošire svoje znanje, a deo toga uključuje ispravljanje grešaka koje čuju tokom govora.
Ali kako osigurati da ispravljanje grešaka bude na mestu? I da bude efikasno? Kako se može koristiti tako da pomaže, a ne da ometa proces učenja?
Uobičajene greške tokom konverzacije na engleskom
Prvo, treba napraviti razliku između grešaka i lapsusa.
Greška je u pravom smislu te reči ‘’greška’’, najčešće napravljena zbog nedovoljnog poznavanja engleskog.
S druge strane, lapsusi su manje greške napravljene zbog nepažnje, umora itd.
Kada primetite, tj. čujete grešku koju je napravio učenik tokom konverzacije na engleskom, morate da odlučite kako želite da postupite.
Obratite pažnju na sledeće stavke:
- Kakva je to bila greška, tj. koja vrsta greške?
- Da li je došlo do poremećaja u fluentnosti konverzacije?
- Da li zaista treba da se pozabavite time?
- Kada treba ispraviti greške?
- Kako to da uradite?
Pre svega, postoje različite vrste grešaka tokom govora na engleskom – to može biti gramatička greška, leksička greška, greška povezana sa izgovorom, naglaskom na reči, naglaskom na rečenici, intonacijom itd.
Razlog zašto treba da budete zainteresovani za vrstu greške koja je napravljena je zato što vam to govori da li treba da intervenišete ili ne.
Da li svaku grešku tokom konverzacije na engleskom treba ispraviti?
Kao što smo rekli, na početku treba razgraničiti da li je vrsta greške takva da uopšte zahteva ispravljanje i prekid konverzacije, tj. ometanje fluentnosti govora.
Na primer, ako su polaznici škole jezika pokušali da koriste neku još uvek nedovoljno poznatu frazu i to nije ispalo sasvim ispravno – onda možete odlučiti da ne uradite bilo šta po tom pitanju za sada. Jednostavno, radi se o nečemu čemu ih još niste podučavali i što je za sada izvan njihovog domena razumevanja. Stoga ostavite taj deo otvorenim za naredni period kada se budete tom temom i bavili.
S druge strane, da li je polaznik zaboravio da upotrebi pravilno frazu koju ste već učili na časovima konverzacije? Onda je možda ovo dobar trenutak da se greška ispravi – a ne da se usvoji pogrešno.
Poenta je da ćete možda želeti da se pozabavite greškom ako je ona povezana sa onim delom koji ste upravo predavali ili ste predavali u nekom trenutku tokom kursa.
Međutim, ovde treba razmotriti i druge stvari.
Šta je cilj kod ispravljanja grešaka tokom govora na engleskom?
Zamislite da pokušavate da poboljšate tečnost govora, odnosno fluentnost konverzacije kod polaznika. Ako ih ispravite dok pokušavaju da izraze svoju zamisao ili ideju, to bi moglo da ugrozi svrhu aktivnosti i može da učini više štete nego koristi.
Polaznik bi u tom trenutku mogao da izgubi poverenje u sebe i da doživi strah od pričanja na engleskom jer mu nije dozvoljeno da završi svoju misao.
Nasuprot tome, ako se aktivnost fokusira na tačnost govora, veća je verovatnoća da ćete se pozabaviti greškama.
Ali da li to znači da samo treba da prekinete polaznike usred njihovog govora?
Odmah ispraviti – npr. kada vežbate neki glagolski oblik i učenik iskoristi pogrešan oblik, tj. nepravilan glagolski oblik tokom govora, možete da uradite ispravku na licu mesta.
Ispraviti kasnije (pustiti učenika da prvo završi svoju rečenicu/misao – pa onda ispraviti, poznato i kao odloženo ispravljanje grešaka). Ovo može biti dobro u slučaju aktivnosti zasnovane na tečnosti govora. Na ovaj način se učenici ne prekidaju, a o greškama se i dalje može razgovarati, samo na kraju govora.
Ko treba da ispravi grešku?
Greške tokom konverzacije na engleskom nisu smak sveta. Na kraju krajeva, svi vole drugu šansu. I zapravo ne mora nastavnik da bude taj koji će odmah ispraviti grešku, to može da bude i sam učenik koji je uočio da je pogrešio.
Nema ništa bolje nego pokazati svojim učenicima da imate poverenja u njihove sposobnosti i dati im vremena da razmisle i da se sami isprave.
Zapamtite da je manje više, odnosno što manje pomažete, to bolje. U idealnom slučaju, izbegavali biste da ispravite nekoga čim čujete da je napravio grešku.
Škola jezika Tower vam je obezbedila vrhunski pristup učenju jezika, uz najbolji online program za učenje engleskog!
„Grešiti je ljudski, ali ispravljati je učiteljski“.
