Da li je dete sa tri godine premalo za engleski? A šta ako ima sedam i još nije počelo? Ovo su samo neke od dilema sa kojima se roditelji susreću kada razmišljaju o stranom jeziku.
Jedno je sigurno, ne postoji magičan broj koji označava „pravi trenutak“. Svako dete se razvija svojim tempom, a mnogo je važnije od samog uzrasta kako će izgledati prvi susret sa engleskim jezikom.
Za najmlađe, nove reči mogu postati deo igre, pesme ili svakodnevne rutine, bez klasičnog osećaja učenja. Kako dete raste, način rada se menja i postepeno uvode složeniji sadržaji. Upravo zato je moguće napraviti kvalitetan početak u gotovo svakom uzrastu, uz pristup koji prati detetove potrebe i interesovanja.
Pa kada je onda najbolje vreme za prvi korak? Da li raniji početak zaista donosi prednost i šta roditelji mogu da očekuju u različitim fazama razvoja?
U ovom tekstu donosimo odgovore na najčešće nedoumice i otkrivamo kako da engleski za decu postane prirodan deo odrastanja, a ne još jedna obaveza.
Da li je dete ikada premalo za engleski jezik?
Jedna od najčešćih nedoumica roditelja jeste da li dete prvo treba dobro da savlada maternji jezik pre nego što počne da uči engleski. Odgovor na ovo pitanje je da ne mora. Dete ne mora da zna sve reči i gramatička pravila svog maternjeg jezika da bi počelo da upoznaje drugi jezik.
U ranom uzrastu deca prirodno uče kroz slušanje, ponavljanje i povezivanje reči sa onim što vide i rade. Upravo zato upoznavanje sa engleskim može da počne veoma rano, bez klasičnog sedenja za stolom i „učenja“. Pesmica na engleskom, kratka priča, igra sa bojama i životinjama ili jednostavne rečenice tokom svakodnevnih aktivnosti mogu biti sasvim dovoljan prvi korak.
Važno je i razumeti da istovremeno izlaganje maternjeg i stranog jezika ne zbunjuje dete. Deca imaju sposobnost da razlikuju jezike i postepeno grade znanje o svakom od njih. Sasvim je normalno da u početku razumeju mnogo više nego što mogu da kažu ili da ponekad kombinuju reči iz oba jezika.
Zato kod najmlađih cilj ne treba da bude da što pre nauče veliki broj reči ili da govore bez greške. Mnogo je važnije da engleski jezik upoznaju kao nešto zanimljivo, blisko i prijatno. Kada se prvi susret sa engleskim jezikom poveže sa igrom i pozitivnim iskustvom, dete će ga mnogo lakše prihvatiti kao prirodan deo svog odrastanja.
Drugim rečima, ne postoji trenutak u kojem je dete „previše malo“ da čuje engleski jezik. Postoji samo način koji je ili jeste ili nije prilagođen njegovom uzrastu.
Koji je najbolji uzrast za početak učenja engleskog?
Ako ne postoji granica ispod koje je dete „premalo“, postavlja se logično pitanje – kada je onda najbolje početi?
Odgovor zavisi od deteta, ali i od cilja koji želimo da postignemo. Nije isto da li želimo da dete od najranijeg uzrasta razvija osećaj za jezik i izgovor ili da sa šest, sedam ili osam godina sistematski razvija govor, čitanje i pisanje.
U svakom uzrastu postoje drugačije mogućnosti, pa je najvažnije da način rada prati ono što je detetu razvojno prirodno.
Od 3 do 5 godina – prvi susret sa jezikom kroz igru
Za predškolce engleski ne treba da izgleda kao tradicionalni čas. U ovom periodu deca najbolje uče kada su aktivna – kroz pesmice, pokret, priče, slike, igre i ponavljanje.
Umesto da dete sedi i pamti listu novih reči na engleskom jeziku, ono može da nauči apple dok pokazuje jabuku, jump dok skače ili red dok traži crveni predmet. Na ovaj način reči dobijaju značenje i povezuju se sa iskustvom, što ih čini mnogo lakšim za usvajanje.
U ovom uzrastu nije problem ako dete dugo sluša engleski, a malo govori. Razumevanje često dolazi pre aktivnog govora, pa je potrebno dati mu dovoljno vremena da jezik „slegne“.
Od 6 do 8 godina – od igre ka komunikaciji
Polazak u školu donosi nove mogućnosti. Dete sada može duže da zadrži pažnju, prati složenija uputstva i postepeno razume osnovna pravila jezika.
I dalje je važno da čas bude dinamičan i zanimljiv, ali se mogu uvoditi aktivnosti koje podstiču dete da samostalno formira rečenice, postavlja pitanja i odgovara. Čitanje na engleskom jeziku i pisanje takođe postaju značajan deo procesa.
Cilj nije da dete samo zna šta neka reč znači, već da ume da je upotrebi u stvarnoj komunikaciji.
Od 9 godina – nije kasno za početak
Ako dete nije ranije učilo engleski, nema razloga za paniku. Sa devet, deset ili više godina i dalje može napraviti odličan napredak.
Starija deca imaju neke druge prednosti – mogu da razumeju apstraktnije pojmove, lakše uočavaju obrasce i mogu svesno da povežu ono što uče sa situacijama u kojima će im engleski biti potreban.
Zato pitanje nije samo „Koliko godina treba da ima dete da počne da uči engleski?“, već i „Kako ćemo mu engleski približiti u tom uzrastu?“
Da li je raniji početak uvek bolji?
Ako je moguće početi sa engleskim već u predškolskom uzrastu, da li to znači da će dete koje počne sa četiri godine sigurno govoriti bolje od deteta koje počne sa sedam?
Ne nužno.
Rani kontakt sa jezikom može biti velika prednost, posebno kada dete kroz igru, slušanje i svakodnevne aktivnosti postepeno razvija osećaj za engleski. Međutim, sam uzrast nije ono što pravi najveću razliku. Mnogo je važnije šta dete radi sa engleskim jezikom nakon prvog susreta sa njim.
Dete koje počne ranije da uči engleski jezik, ali nema kontinuitet ili uči na način koji mu je dosadan i neprirodan, može vrlo brzo izgubiti interesovanje. Sa druge strane, dete koje počne nešto kasnije, ali ima kvalitetnu nastavu, dovoljno prilika za komunikaciju i podršku da govori bez straha od greške, može napraviti odličan napredak.
Zato nije dovoljno pitati kada dete treba da počne da uči engleski. Važno je pitati i:
- Da li je nastava prilagođena uzrastu deteta?
- Da li dete zaista koristi engleski jezik ili samo uči nove reči napamet?
- Ima li dovoljno prilika da sluša i govori?
- Da li se podstiče radoznalost i samostalnost?
- Da li se greške posmatraju kao prirodan deo učenja?
- Da li dete sa časa odlazi sa osećajem da je nešto novo otkrilo, a ne da je samo završilo još jednu obavezu?
Upravo tu se vidi razlika između toga da dete uči engleski i da dete zaista počinje da ga koristi.
Dobro osmišljen program i kurs engleskog jezika prati razvoj deteta i menja se zajedno sa njim. Ono što funkcioniše sa četiri godine neće nužno biti pravi pristup sa osam, baš kao što metoda namenjena starijim učenicima nije dobar izbor za predškolca.
Zato je najbolji početak onaj koji odgovara detetu – a najbolji program onaj koji ume da ga prati kroz različite faze odrastanja.
Ranije može biti prednost, ali pravi trenutak nije isti za svako dete. Mnogo je važnije da način učenja odgovara njegovom uzrastu, interesovanjima i tempu.
Neko će prvi kontakt sa engleskim imati kroz pesmice i igre već u predškolskom uzrastu, neko će ozbiljnije krenuti u prvom razredu, a neko još kasnije. Nijedan od ovih scenarija ne znači da je dete nešto propustilo. Uz dobar pristup i kontinuitet, napredak je moguć u svakom uzrastu.
Za najmlađe to znači mnogo igre, pokreta, priča i slušanja. Kako dete raste, postepeno se uvode čitanje, pisanje, gramatika i složenija komunikacija. Cilj nije da dete što pre nauči što veći broj reči, već da stekne sigurnost da engleski razume, koristi i doživi kao nešto prirodno.
Jer engleski nije samo još jedan školski predmet. To je jezik koji detetu jednog dana može pomoći da razume pesmu ili film, pročita knjigu, upozna vršnjake iz drugih zemalja, putuje i slobodno komunicira.
U Tower školi engleskog jezika zato verujemo da dobro učenje počinje razumevanjem deteta. Uzrast jeste važan, ali jednako su važni program, način rada, odnos nastavnika i atmosfera u kojoj dete uči.
Niste sigurni da li je vaše dete spremno za engleski ili koji program bi mu najviše odgovarao? Pogledajte programe engleskog jezika za decu u Tower školi i pronađite opciju koja odgovara njegovom uzrastu. Takođe nas uvek možete kontaktirati i zakazati procenu za vaše dete.
