Da li je bolje da dete počne da uči engleski jezik sa tri, pet ili sedam godina? I da li zaista postoji „pravi“ trenutak kada treba krenuti?
Ako ste roditelj, verovatno ste se bar jednom zapitali da li je vaše dete još premalo za engleski ili ste se, upravo suprotno, pitali da li ste možda zakasnili. Uz sve više sadržaja na engleskom jeziku koje deca svakodnevno čuju kroz crtaće, pesmice, igrice i internet, strani jezik je danas deo njihovog okruženja od najranijeg uzrasta.
Ipak, nije stvar samo u tome koliko rano dete počinje, već i kako uči, šta je primereno njegovom uzrastu i kakvo iskustvo ima sa jezikom. Malo dete ne uči engleski na isti način kao školarac i upravo tu roditelji često imaju najviše nedoumica.
Zato je korisno pogledati šta je za dete prirodno u različitim uzrastima, kako izgleda kvalitetno učenje engleskog jezika i šta roditelji mogu da urade kako bi engleski postao nešto što dete razume i koristi, a ne još jedna obaveza.
Da li postoji idealan uzrast za početak učenja engleskog?
Kratak odgovor je: ne postoji jedna idealna godina koja važi za svako dete.
Rani kontakt sa engleskim jezikom može biti velika prednost, ali „početi rano“ ne znači da malo dete treba da sedi za stolom, uči gramatička pravila ili pamti liste reči.
U ranom uzrastu je mnogo prirodnije da dete jezik upoznaje kroz igru, pesmu, pokret, priču i svakodnevnu komunikaciju. Najpre sluša i prepoznaje zvukove i reči, zatim ih povezuje sa predmetima, radnjama i situacijama, a vremenom počinje i samo da ih koristi.
Rano izlaganje jeziku može pomoći detetu da se navikne na njegov ritam, melodiju i izgovor. Ipak, nije pravilo da je „što ranije – to uvek bolje“. Mnogo je važnije da način učenja odgovara detetu i njegovom uzrastu.
Drugim rečima, pitanje nije samo kada početi, već i šta je u tom trenutku najbolji način da dete uči.
Kako se učenje engleskog menja sa uzrastom?
Dete od tri godine i dete od deset godina mogu učiti isti jezik, ali njihov put do znanja izgleda potpuno drugačije.
Zato je korisnije od pitanja „Da li je moje dete dovoljno veliko za engleski?“ pitati se: „Šta je u ovom uzrastu prirodno i korisno da dete usvaja?“
Od 0 do 3 godine: prvi kontakt sa jezikom
U najranijem uzrastu dete prvenstveno sluša i upija jezik iz svog okruženja. Pesmice, kratke priče, jednostavne fraze na engleskom i igre mogu biti prvi korak ka upoznavanju sa engleskim.
Ne treba očekivati da dete odmah govori ili razume veliki broj reči. Cilj je da mu zvuk engleskog postane poznat i prijatan i da ga postepeno povezuje sa konkretnim situacijama.
Od 3 do 5 godina: engleski kroz igru
U ovom uzrastu deca mogu veoma lepo da usvajaju nove reči na engleskom jeziku i jednostavne fraze, posebno kada su povezane sa onim što ih već zanima.
Boje, životinje, igračke, pokret, pesmice i priče mogu postati deo učenja. Umesto da dete samo pamti reč cat, ono je može čuti dok gleda sliku mačke, igra se figuricama ili sluša priču.
Na taj način engleski postaje deo aktivnosti koju dete već voli, a ne još jedan zadatak koji mora da uradi.
Od 5 do 7 godina: sve više razumevanja i komunikacije
Kako dete raste, može da razume složenije instrukcije, povezuje više reči i sve sigurnije učestvuje u komunikaciji.
U ovom periodu učenje može postati nešto strukturisanije, ali i dalje treba da bude dinamično. Igre uloga, priče, razgovor i kreativne aktivnosti pomažu detetu da ono što je naučilo poveže sa konkretnim situacijama.
Od 7 godina: strukturisanije učenje
Kod školske dece moguće je postepeno uvoditi više čitanja na engleksom jeziku, pisanja, vokabulara i gramatičkih pravila.
Ipak, komunikacija ne treba da padne u drugi plan. Dete treba da ima priliku da ono što nauči zaista čuje, razume i upotrebi.
Zato kvalitetno učenje engleskog ne podrazumeva samo usvajanje gramatičkih pravila, već razvoj svih jezičkih veština i postepeno osamostaljivanje u korišćenju jezika.
Šta ako je dete već starije i tek počinje?
Ako vaše dete ima sedam, osam ili deset godina i tek sada počinje da uči engleski, niste zakasnili.
Rani kontakt sa jezikom može biti prednost, ali uzrast nije jedini faktor koji određuje koliko će dete uspešno naučiti engleski. Motivacija, kontinuitet, kvalitet nastave i pristup prilagođen detetu imaju veliki značaj.
Zato ne postoji rok do kog dete „mora“ da počne.
Ako dete kreće kasnije, važno je da se krene od njegovog trenutnog nivoa i da se napredak gradi postepeno. Umesto poređenja sa drugom decom, korisnije je pratiti šta vaše dete danas razume, govori ili piše bolje nego ranije.
Nije važno ko je počeo prvi, važno je da dete ima dobar put učenja.
Kako dete najbolje uči engleski?
Bez obzira na uzrast, deca najbolje usvajaju jezik kada imaju priliku da ga čuju, razumeju i koriste u smislenom kontekstu.
Kroz igru i kontekst
Za mlađe dete reč će imati mnogo više smisla ako je povezana sa slikom, pokretom, predmetom ili pričom.
Mnogo je prirodnije da dete nauči apple dok gleda ili crta jabuku nego da samo zapamti tu reč sa papira. Kada je jezik povezan sa konkretnim iskustvom, lakše ga je razumeti i zapamtiti.
Kroz ponavljanje
Deci je potrebno vreme da nova reč ili fraza pređe iz onoga što samo prepoznaju u ono što mogu samostalno da koriste.
Ako dete želi ponovo da sluša istu pesmicu ili priču, to nije znak da nema napretka. Upravo kroz ponavljanje ono prepoznaje poznate izraze i postepeno ih usvaja.
Kroz komunikaciju bez straha od greške
Važno je napraviti razliku između razumevanja jezika i njegovog korišćenja.
Dete može da razume mnogo više nego što trenutno može da kaže. Zato nije neobično da neko vreme sluša, prepoznaje reči i prati instrukcije, a da tek kasnije počne slobodnije da govori.
Greške tokom učenja engleskog su prirodan deo tog procesa. Ako dete oseća da svaki odgovor mora biti savršen, može postati nesigurno i izbegavati govor. Mnogo je važnije da ima dovoljno prilika da pokuša, pogreši, nauči i nastavi da govori.
Kako roditelji mogu da podrže učenje kod kuće?
Podrška učenju ne mora da znači da roditelj kod kuće pravi dodatne časove engleskog.
Naprotiv, dovoljno je da jezik povremeno postane deo svakodnevnih situacija. Možete zajedno čitati slikovnice, pevati pesmice, gledati kratke sadržaje na engleskom ili koristiti jednostavne fraze tokom dana:
„Good morning!“ kada se dete probudi.
„Let’s go!“ kada krećete.
„Where is your ball?“ tokom igre.
„Good night!“ pred spavanje.
Važno je da sadržaj bude primeren uzrastu i da dete u njemu uživa.
Cilj nije da dete svakog dana „odradi“ još jednu lekciju, već da shvati da engleski nije samo predmet u školi ili na kursu – to je jezik koji može da koristi u stvarnom životu.
Kada je onda najbolje vreme da dete počne da uči engleski?
Ako tražite jednu brojku, odgovor je jednostavan: ne postoji univerzalni uzrast koji je najbolji za svako dete.
Rani kontakt sa engleskim može biti velika prednost, ali mnogo je važnije da način učenja prati uzrast, interesovanja i potrebe deteta. Za mlađu decu to mogu biti igra, pesma i priča, dok starija deca mogu postepeno da razvijaju čitanje, pisanje, slušanje i govor kroz strukturisanije aktivnosti.
A ako vaše dete tek sada počinje da uči engleski, nema razloga za brigu – nikada nije kasno za prvi korak.
U Školi engleskog jezika Tower nastava za osnovce i tinejdžere prilagođena je nivou znanja i potrebama polaznika. Male grupe omogućavaju nastavnicima da se posvete svakom učeniku, dok se kroz savremene materijale i aktivno učešće na času razvijaju sve važne jezičke veštine – od slušanja i razumevanja do govora, čitanja i pisanja.
Želite da vaše dete napravi siguran prvi korak u učenju engleskog? Pogledajte program za osnovce i tinejdžere u Školi Tower i pronađite način učenja koji mu najviše odgovara.
