Da li ste znali da prosečna osoba provede čak 45 do 70% svog budnog vremena slušajući druge, a ne govoreći? Ipak, to ne znači da zaista i razumemo ono što čujemo.
Slušanje nije samo puko primanje informacija. Ono podrazumeva tumačenje poruke, razumevanje sagovornika i adekvatno reagovanje. Upravo zbog toga predstavlja jedan od najvažnijih elemenata uspešne komunikacije.
U tom procesu razlikujemo aktivno i pasivno slušanje, dva potpuno različita pristupa koja značajno utiču na kvalitet naših razgovora i odnosa.
Kod aktivnog slušanja, slušalac pažljivo prati sagovornika, obraća pažnju na njegove reči, ton glasa i govor tela, te reaguje u skladu sa onim što čuje. On pokazuje interesovanje, postavlja pitanja i učestvuje u razgovoru.
Sa druge strane, pasivno slušanje podrazumeva da osoba samo „čuje“ izgovorene reči, bez dubljeg razumevanja i bez verbalne ili neverbalne reakcije. Takav slušalac često zanemaruje signale koje sagovornik šalje, jer nije istinski uključen u komunikaciju.
U nastavku teksta saznaćete koje su ključne razlike između aktivnog i pasivnog slušanja i kako da unapredite svoju veštinu komunikacije.
Kako definišemo aktivno slušanje?
Aktivno slušanje, kao što i sam naziv sugeriše, predstavlja proces u kome slušalac pažljivo prati sagovornika, razume primljenu poruku i adekvatno reaguje, kako bi se razgovor uspešno nastavio.
Ono podrazumeva potpunu posvećenost govorniku, iskazivanje interesovanja za ono što govori, kao i aktivno učestvovanje u komunikaciji kroz mimiku, govor tela i postavljanje smislenih pitanja.
Tokom aktivnog slušanja, slušalac se:
- fokusira na sadržaj poruke
- dekodira njeno značenje
- prati neverbalne signale
- učestvuje u razgovoru
- pomaže sagovorniku da jasno prenese svoje misli
Verbalni i neverbalni signali imaju važnu ulogu u ovom procesu. Verbalni signali uključuju postavljanje pitanja, davanje sugestija i potvrđivanje razumevanja, dok neverbalni obuhvataju kontakt očima, klimanje glavom i odgovarajući govor tela.
Aktivni slušaoci nisu samo pasivni primaoci informacija. Oni pažljivo prate šta se govori, ali i kako se govori, obraćajući pažnju na ton glasa, izraze lica i emocije sagovornika.
Često će zatražiti dodatna objašnjenja, postavljati sugestivna pitanja i sumirati izrečeno, kako bi pokazali da su zaista razumeli poruku i da su uključeni u razgovor.
Šta podrazumeva pasivno slušanje?
Pasivno slušanje podrazumeva slušanje sagovornika na potpuno drugačiji način u odnosu na aktivno slušanje. U ovom slučaju, slušalac ćuti, ne reaguje na izgovorene reči, ne postavlja pitanja i ne učestvuje aktivno u razgovoru.
Iako je fizički prisutan, pasivni slušalac često ne obraća punu pažnju na poruku koju sagovornik šalje. Njegove misli su često usmerene na nešto drugo, zbog čega informacije ne zadržava i brzo ih zaboravlja.
Pasivno slušanje se, zapravo, svodi na puko registrovanje reči, bez razumevanja njihove prave poruke i značenja. U tom procesu često izostaje i prepoznavanje neverbalnih signala, poput tona glasa, mimike i govora tela.
Zbog nedostatka povratne informacije i emocionalne uključenosti, komunikacija sa pasivnim slušaocem postaje ograničena, površna i često neefikasna.
Aktivno i pasivno slušanje – ključne razlike
Dok aktivno slušanje predstavlja interaktivan i svestan proces, pasivno slušanje se uglavnom svodi na mehaničko registrovanje reči, bez dubljeg razumevanja poruke.
Kod aktivnog slušanja, slušalac podstiče sagovornika da nastavi razgovor, pokazuje interesovanje i aktivno učestvuje u komunikaciji. Suprotno tome, pasivni slušalac često obeshrabruje sagovornika, jer deluje nezainteresovano i mentalno odsutno.
Jedna od ključnih razlika ogleda se i u upotrebi neverbalnih signala.
Aktivno slušanje prati:
- kontakt očima
- klimanje glavom
- odgovarajući govor tela
- mimika
Kod pasivnog slušanja ovi signali uglavnom izostaju, pa sagovornik često nema osećaj da je zaista saslušan.
Takođe, pasivno slušanje predstavlja jednosmernu komunikaciju, jer slušalac ne daje povratnu informaciju.
Nasuprot tome, aktivno slušanje podrazumeva dvosmernu razmenu, u kojoj slušalac:
- postavlja pitanja
- daje sugestije
- izražava slaganje ili neslaganje
- traži dodatna pojašnjenja
Na taj način pokazuje da razume poruku i da želi da doprinese razgovoru.
Razlike između aktivnog i pasivnog slušanja su, dakle, veoma jasne. Slušanje je svestan i pažljiv proces koji zahteva mentalnu uključenost. Upravo stepen pažnje koji posvećujemo sagovorniku ima presudnu ulogu u kvalitetu komunikacije.
Aktivno slušanje je naročito značajno kod učenja jezika.
Primer iz svakodnevne komunikacije
Zamislite razgovor sa kolegom koji vam priča o problemu na poslu. Dok aktivni slušalac postavlja pitanja, pokazuje razumevanje i iskreno se interesuje za sagovornika, pasivni slušalac samo klima glavom, dok mu misli lutaju negde drugde.
U prvom slučaju gradi se poverenje, otvorenost i kvalitetan odnos, dok u drugom komunikacija ostaje površna i bez stvarne povezanosti.
Razlika između aktivnog i pasivnog slušanja ne ogleda se samo u načinu na koji slušamo druge, već i u kvalitetu naših odnosa, komunikacije i ličnog razvoja. Aktivno slušanje nam omogućava da bolje razumemo sagovornike, izgradimo poverenje i postanemo sigurniji u svakodnevnim razgovorima.
Posebno je važno naglasiti da je, osim aktivnog slušanja, i aktivno učestvovanje u diskusiji na kursu engleskog jezika od krucijalne važnosti za vaš uspeh. Upravo kroz komunikaciju, razmenu mišljenja i praktičnu primenu jezika razvijamo sigurnost i tečnost u govoru.
Škola Tower, između ostalog, nudi vam konverzacijski kurs engleskog jezika, koji će vam pomoći da savladate strah od komunikacije na stranom jeziku. Na taj način ne samo da unapređujete svoje znanje, već postajete i bolji slušalac, ali i sigurniji govornik.
Ako želite da unapredite svoje komunikacione veštine i steknete samopouzdanje u korišćenju engleskog jezika, Škola Tower stoji vam u svakom trenutku na raspolaganju. Kontaktirajte nas i napravite prvi korak ka uspešnijoj komunikaciji već danas.
